Slovenija imenovala Francuza Ronija Abrama za novog predstavnika u arbitražnom sudu u sporu sa Hrvatskom oko Piranskog zaliva

 Ljubljana, Zagreb – Slovenačka vlada juče je imenovala Francuza Ronija Abrama, predsednika Međunarodnog suda pravde, za novog predstavnika Slovenije u arbitražnom tribunalu koji odlučuje o teritorijalnom sporu između te zemlje i Hrvatske oko Piranskog zaliva, javila je agencija STA.

Kancelarija slovenačkog premijera objasnila je da je procedura imenovanja novog sudije poverljiva i da o izboru prvo treba da budu obavešteni svi učesnici arbitraže.

Predstavnici Slovenije u Arbitražnom sudu Jernej Sokolec i Simona Drenik podneli su ostavke nakon što su isplivali transkripti i snimci njihovih kompromitujućih telefonskih razgovora.

Hrvatski premijer Zoran Milanović je objavio da će Hrvatska izaći iz tog postupka „jer je kontaminiran”, a Arbitražni sud je zatim zatražio od Slovenije da objasni ponašanje svojih predstavnika Sokoleca i Drenikove u tom sudu.

U Sloveniji smatraju da Hrvatska nema pravo da se jednostrano povuče iz arbitražnog sporazuma, a u čitavoj aferi za Ljubljanu je najveći problem činjenica da je neko nedozvoljeno snimao razgovore slovenačkih predstavnika u Arbitražnom sudu.

 Vlada slovenačkog premijera Mire Cerara intenzivirala je mere na ublažavanju štete nastale skandalom o graničnoj arbitraži sa Hrvatskom u Piranskom zalivu. Nakon što je premijer Zoran Milanović juče objavio da će Hrvatska izaći iz tog postupka „jer je kontaminiran” i nakon što je Arbitražni sud zatražio od Slovenije da objasni ponašanje svojih predstavnika Sokoleca i Simone Drenik u tom sudu, oglasio se ministar spoljnih poslova Karl Erjavec.

Erjavec je, kako su preneli slovenački mediji, saopštio da su slovenačke diplomate dobile instrukcije kako da predstave aktuelni zaplet u zemljama u kojima su akreditovani.

Predsednik najveće slovenačke opozicione stranke i bivši premijer Janez Janša, koji je pre nekoliko dana izjavio da bi posledice afere trebalo da preuzme upravo Erjavec, kaže da zbog sadašnje situacija na tome ipak neće insistirati.

Janša, naime, smatra da zaplet sa Hrvatskom treba rešiti, ali i da je Cerar odlukom da ne smeni Erjaveca zapravo na sebe preuzeo odgovornost ukoliko arbitraža do kraja bude iskompromitovana.

Janša nije isključio mogućnost da bi u budućnosti to moglo dovesti do parlamentarne interpelacije protiv vlade.

Slovenački mediji, inače, objavljuju mišljenja pravnika koji tvrde da izlazak Hrvatske iz arbitraže nije moguć jer to nije predviđeno sporazumom, a upućuje, kako se navodi, na navodno šire regionalno značenje arbitražnog sporazuma za stabilnost u regionu.

Pozivajući se na nezvanične informacije, slovenačka TV javila je sinoć da je Ljubljana u Hag već poslala odgovor sa traženim objašnjenjem, ali njegov sadržaj nije poznat.

Sekolec i Drenik su, nakon što su isplivali transkripti i snimci njihovih kompromitujućih telefonskih razgovora, podneli ostavke.

Zbog skandala u Arbitražnom sudu u postupku međugraničnog spora Slovenije i Hrvatske u Piranskom zalivu, taj sud bi trebalo sam da se raspusti, smatraju hrvatski stručnjaci za međunarodno pravo i pravo mora.

Profesorka Pravnog fakulteta u Rijeci s Katedre za međunarodno pravo i pravo mora Vesna Crnić-Grotić je za portal zagrebačkog „Jutarnjeg lista” rekla da bi najbolje bilo da se Arbitražni sud sam raspusti jer joj se, kako kaže, čini da je narušen osnovni princip suđenja, a svaka njihova presuda bila bi sumnjiva.

Ne može se, kaže, reći u kojem je trenutku slovenački sudija Jernej Sekolec, koji je podneo ostavku, delovao na ostale sudije i na koji način.

Crnić-Grotić, bivša zastupnica Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u postupku protiv Srbije, smatra da je situacija u kojoj su slovenački sudija i njihova službenica Ministarstva spoljnih poslova „vrlo ozbiljna”, te da se arbitar našao zapravo uhvaćen u korupciji, što je dovoljan razlog za ništavnost presude. „Budući da presude još nema, Hrvatska može da preduzme i druge korake kao što je postupak za raskid ugovora jer je teško narušen postupak arbitraže”, navela je ona i dodala da sve to treba raditi u saradnju sa sudom, što je Hrvatska već uradila.

Iako, kaže, ne postoje pravila za ovu arbitražu, mogu se primenjivati druga pravila koja postoje, poput tzv. Modela pravila UN o arbitražnom postupku gde se predviđa i prekidanje postupka.

Osim toga, pojašnjava, i načela ugovornog prava dopuštaju Hrvatskoj da pokrene postupak, a prema članku 60. Bečke konvencije dopušta se jednostrani raskid ugovora ako se utvrdi da je druga strana teško povredila ugovor. „Ovo je sigurno presedan i ne pamtim da se nešto slično dogodilo. Mi smo zapravo svedoci korupciji sudije pa bi najjednostavnije bilo da se sud sam raspusti i ne ulazi u nove sporove. Ja očekujem i verujem da će se to i dogoditi”, rekla je Crnić-Grotić.

Ostavke slovenačkih zvaničnika u Arbitražnom sudu za profesorku su pokazatelj da su objavljeni audio-snimci verodostojni i da je Slovenija prihvatila odgovornost. „U samom arbitražnom sporazumu nije predviđeno jednostrano raskidanje, ali Hrvatska je oštećena strana i na državi je sada teret dokazivanja da to predstavlja teško kršenje arbitražnog sporazuma. Sudija (Sekolec) i zastupnica (Drenik) nisu delovali u svoje ime, gospođa je zastupnica vlade, prema tome, sve je jasno”, smatra Crnić-Grotić.

I njen kolega profesor s Katedre za međunarodno pravo Pravnog fakulteta u Zagrebu Davorin Lapaš smatra da bi najbolje bilo „da se arbitražni sud sam raspusti”.

Na taj način bi se, kaže, sačuvala verodostojnost suda.

Lapaš smatra da celu priču treba skratiti tako što bi se Hrvatska i Slovenija okrenule nekom drugom sudu kako bi spor rešili na kvalitetniji način.

Važno je, kaže, istaći da se u ovom slučaju ne radi o samovoljnom izlasku Hrvatske iz arbitražnog postupka jer je reč o pravnom mehanizmu koji uključuje učešće i druge ugovorne strane, a počinje notifikacijom Sloveniji u kojoj Hrvatska traži, uz obrazloženje, raskid ugovora.

Dalja procedura, prema njegovim rečima, izgleda tako da u roku od najviše tri meseca Slovenija mora da odgovori na tu notifikaciju, a može u tom roku i da uloži prigovor.

Ako se prigovor ne uloži, Hrvatska može smatrati da je ugovor raskinut. A ako se prigovor uloži, onda se aktivira mehanizam koji predviđa da dve stranke treba da se obrate nekom od sredstava mirnog rešavanja sporova.

(Politika)